Milo Ljutica u Lovćencu proizveo crmničko vino

Crmnički Vranac kao porodični legat  

Najdragocjenije je ono što pokreće, motiviše i oplemenjuje. Poput ljubavi, porodice i tradicije. Porodica Ljutica doselila se u Lovćenac, odnosno u Vojvodinu, iz sela Podgor iz Crmnice. Čuvari su baštine zemlje porijekla, a Milo Ljutica sa svojom porodicom uspio je skoro pa nemoguće. Na vojvođanskoj zemlji podigao je vinograde autohtone crnogorske sorte vranac i u svojoj vinariji “Rabbioso wine” proizvodi vrhunsko vino „Ljutica“. Tako nastavlja porodičnu tradiciju devet generacija vinara te familije otpočetu u Crmnici, nastavljenu u Lovćencu… Kad ima ljubavi i nemoguće je moguće.

C.M: Rođeni ste u Lovćencu ali Vaš govor je govor Crmničana, kada Vas slušamo nema razlike u govoru od ljudi koji su rođeni i žive u Crmnici. Kako se uspije tako sačuvati autentičan govor, akcenat i dijalekat?

- Lovćenac je mjesto u koje se doselilo oko 5.000 Crnogoraca i evo već 80 godina nije se promijenio naglasak. Sve ustanove u selu nose nazive crnogorskih junaka. 

C.M: Za Vašu porodicu se uvijek govorilo “kuća Ljutice ima najbolje vino u Lovćencu”. Kako ste to uspjeli?

- Sa ljubavlju, to je jedini način kako u nečemu biti najbolji. 

C.M: Koliko je bilo teško nastaviti porodičnu tradiciju i to zasadivši na vojvođanskoj zemlji crmnički Vranac 1946. godine?

- Nije bilo teško nastaviti kad si rođen u vinogradu. Svaki dan pričamo o vinu, uz kafu, na ručku… svakodnevno, ma u svakom kutku naše kuće. Jednostavno to ti je u genima. Vranac nije bilo lako uzgajati u Vojvodini, ali promjenom klime to je postalo uobičajeno, pa je to moguće i ovdje baš kao što se to radi vjekovima u Crmnici i Crnoj Gori.  

C.M: Kako je Vranac uspio pustiti korijen u drugoj-drugačijoj zemlji, koliko truda je trebalo da uspije ta namjera? 

- Sastav zemlje u Lovćencu je vrlo interesantan. Zemlja je alkalna, a ne kisela kao u većini vinogradarskih područja, što vinu daje jako interesantan ton. I mi smo na lesnoj zaravni tako da je podloga žuta glina, što teroar čini izuzetnim za uzgoj vinskih sorti grozđa. Samo su sadnice donijete u Vojvodinu, jer ako nešto ne treba da se donosi, to je zemlja. Nje ima na pretek.

Lovćenčani ponosni na brend Ljutica

- Naša proizvodnja je oko 6.000 do 7.000 flaša godišnje. Najbolje je na naša vina reagovao Beograd i, naravno, Lovćenac, jer su moji Lovćenčani ponosni na naš brend i osjećaju ga svi kao svoj. Naši kupci su uglavnom „fine dining“ restorani i ekskluzivne vinoteke, a u Lovćencu vino se može probati u našoj degustacionoj sali. Cijena vina po flaši je 25 eura. 

C.M: Vino pravite tradicionalnim procesom, prirodnim, starim oko 200 godina. I to je još jedna osobenost koja privlači ljubitelje tog pića. Koliko je težak taj proces pravljenja vina, a koje su prednosti u finalnom vinu?

- Rad na vinu je dosta izazovan jer se ne kontroliše ni sa čim osim prirodom i kvalitetom grožđa, što se na finalnom proizvodu osjeti i daje mu potpunu jedinstvenost, ili što bi Francuzi rekli, “Grand Cru” vina. 

C.M: Opišite nam Vaše vino.

- Vino „Ljutica“ je vrlo ukusno, osobeno skoro kao da nema ništa takvo slično za popiti. Dominantna je višnja, vrlo je pitko, i to je zbog alkalne zemlje na kojoj se uzgaja grožđe. Ima srednju do dugu završnicu. Dominantne arome su vanila i čokolada, dok se u završnici mogu osjetiti smokva ili cimet. Vino je punog tijela i fantastične rubin-crvene boje koju može imati samo vranac. 

C.M: Kad je, koje godine zasađen Vranac na lokaciji Vašeg vinograda i uopšte u Vojvodini?

- Za Vojvodinu ne znam, ali kod nas odmah po dolasku mog đeda u Lovćenac – 1946. godine. 

Često kupci pogrešno pretpostave da je vino „Ljutica“ iz neke vinarije iz Crne Gore

„Prodaje ga Crnogorac, jos prodaje vranac, a ima naglasak kao da je sad sa Cetinja došao - nije im teško zbuniti se…“

C.M: Da li je bio težak put da od početnih 400 stignete do današnjih 5000 čokota vinove loze sorte Vranac? Ko Vam je bio najveća podrška i savjetnik na tom putu?

- Podrška su mi bili svi, porodica, kumovi, prijatelji… Svi su oni uvidjeli i prepoznali našu ogromnu želju da proizvodimo najbolje moguće vino. 

C.M: Koji su to Vaš glavni aduti s kojima nastupate na tržištu s obzirom na jaku i brojnu konkurenciju srpskih vinarija?

- Upravo nas odvaja proces pravljenja vina koji se naziva „samotok“ (Gravity flow), a naše vino je jedno od rijetkih u luksuznom segmentu gdje dominira želja kupca za autentičnošću i posebnošću.

C.M: Da li su Crmničani, i uopšte Crnogorci odavde imali priliku da probaju Vaše vino “Ljutica” i koji su bili komentari?

- Utisci zemljaka iz Crne Gore su najčešće dominantno pozitivni. Svi konstatuju da im je prijatnije piti lakša crvena vina sa aromama i pitkošću kao što je moje, nego vina koja su prejaka kao što dominiraju u Crnoj Gori.

Taj "customer experience" je nešto što nas izdvaja...

„Nakon priče o mojim vinima, kupci mi kažu da su za vrijeme prezentacije imali utisak kao da su otišli po neki od najprefinjenih ručno rađenih satova u Ženevi, a ne po dvije ili tri flaše vina iz Lovćenca. Taj "customer experience" je nešto što nas izdvaja...“

C.M: Radite dosta na promociji vinske kulture u Lovćencu. Čini se imate energije i volje za to, pa kako ide ta misija?

- Lovćenac je u prošlosti imao blizu 200 jutara vinograda, ali vremenom i odlaskom ljudi iz Lovćenca te površine su smanjene, a porodice su umanjivale svoju proizvodnju vina. To je dosta nepoznato javnosti, ali sa kvalitetom vina, ponudom, i našom crnogorskom gostoljubivošću, zaista se ne bojim za turizam u Lovćencu. 

C.M: Da li je “Ljutica” možda jače vino i neuobičajeno od onih poput rizlinga, bermeta… i slično, na koje su se ljudi svikli na tom prostoru?

- Ljudi su se navikli na nas i našu nevjerovatnu energiju. Prihvatili su sve naše običaje, hranu i vino. Vjerujem da im je sada lakše otići na odmor u Crnu Goru nego bilo gdje odakle su njihovi kolonizirali i došli u Vojvodinu.

Najdraži kompliment

„Nakon dvadesetak vinskih festivala u Srbiji na kojima sam bio, kolege vinari kažu: "Vidi ga, radi samo ono što najbolje zna, ima jedno vino i to najbolje crveno." To mi je najdraži i najbolji kompliment koji sam dobio.“

C.M: Da li se u vinariji održavaju degustacije?  

-  Kod nas u vinariji, u degustacionoj sali a inače kući, uparujemo naše vino sa tradicionalnim crnogorskim proizvodima uz koje smo mi u Lovćencu odrasli, to je naša lokalna hrana (pršut, sir, dimljeni krap). Lovćenac je na fantastičnoj lokaciji, autoput i brza pruga su na par minuta od moje vinarije. Imamo saradnju sa turističkim agencijama, ali je to još u fazi razvoja. 

C.M: Čini se da je proizvodnja crnogorskog vina u Lovćencu lično za Vas i Vašu porodicu nešto što prije svega živite, čemu ste posvećeni sto odsto kao porodičnom nasljeđu koje treba da živi, pa potom je tek i biznis?

-  Svaki dan mi je kao neradan jer se radujem svakom odlasku u vinograd, svakoj prezentaciji vina, svakom festivalu na kojem učestvujemo, i naravno, svakom osmijehu zadovoljnih gostiju. 

Zasadi porodice Ljutica u Lovćencu su na prostoru starih vinograda iz 1750. godine na kojima su nekad proizvodili grožđe Dunavski Njemci. Tu su nekad bile neke druge sorte. Sada uspijeva crmnički Vranac.

C.M: Koji su Vam dalji planovi sa vinarijom?

- Pošto radim na tradicionalnoj metodi vina, a ja sam neko ko voli da sanjari, vjerovatno dok vaši čitaoci budu čitali ovaj tekst biće predstavljen prvi token moje vinarije i prvi u vinskoj industriji u Srbiji na blockchain platformi. Možda smo prvi koji smo zasadili ovdje vranac 1946., a bićemo i prvi 2024. koji će biznis vinarije podići na svjetski nivo investiranja i u Srbiju donijeti jedan novi model vođenja vinarije i kao jedan od pionira dati mogućnost da jedan crnogorski brend u Srbiji zaživi punim sjajem.