Moja jestiva istorija Crne Gore

Intervju: mr Irena Vuković.

Posredstvom grafičkog dizajna, umjetnosti kojom se kroz različite forme bavi već dvadesetak godina, Irena Vuković je kroz autentični spoj kulinarstva i umjetnosti reprezentovala recepte iz crnogorske kuhinje i preselila ih na predmete za svakodnevnu upotrebu kroz svoj projekat Jestiva istorija Crne Gore. Uspjela je u tome da se jedna vrlo bitna komponenta naše tradicije i identiteta još jednom potvrdi kao trajna vrijednost ponuđena kroz spoj lijepog i korisnog, tradicionalnog i modernog,upotrebljivog i gledljivog i nečeg što je zaista turistički suvenir u punom i potpunom obliku i značenju.

Kada ste zamislili ideju Jestiva istorija Crne Gore a kada ste je realizovali?
- Ova ideja se začela mnogo prije nego što se iskristalisala u ovaj konkretni projekat. S obzirom da dobar komad vremena provodim i u ateljeu i u kuhinji, stalno me kopkala misao da bi dvije elementarne ljudske potrebe kao što su umjetnost i kulinarstvo mogle da se fuzionišu i spoje u nešto uzbudljivo i inspirativno. Kao neka svojevrsna alhemija. Dakle, ideja postoji odavno, a početak njene realizacije omogućila mi je potpora Glavnog grada preko konkursa Podrška kreativnom preduzetništvu raspisanog krajem 2019. To je jedan veoma značajan zamajac i podstrek koji mi je omogućio da proizvedem ograničene serije ovih umjetničkih
proizvoda, koji su dosad naišli na veoma dobar prijem.

C.M: Projekat je višeznačan – objasnite ideju i šta sve preko njega želite da postignete?
- Osnovna zamisao projekta je da se jela koja spadaju u tradicionalnu crnogorsku kuhinju predstave i afirmišu na jedan nov način posredstvom grafičkog dizajna, umjetnosti kojom se kroz različite forme bavim već dvadesetak godina. Ideja je da kroz autentičan spoj kulinarstva i umjetnosti reprezentativne recepte iz crnogorske kuhinje, preselim na predmete za svakodnevnu upotrebu – krpe, stolnjake, zidnjake, pregače, cegere, ruksake za pijacu, izrađene na ekološkim materijalima.

C.M: Zašto i kako ste se opredijelili da baš gastronomija, i to tradicionalna crnogorska, bude inspiracija za predmete upotrebne vrijednosti?
- Kao umjetnici kojoj su izsvakodnevnog života dobro poznate relacije između kuhinje i ateljea, veliki mi je izazov i gotovo neograničeno polje istraživanja
da kroz savremen pristup obuhvatim i u jednu što pregledniju cjelinu sažmem sve tačke prožimanja između kulinarstva i umjetnosti, te dvije nasušne ljudske potrebe i velike vještine (jer jedna hrani tijelo, a druga dušu). Vrlo su mi inspirativne te mogućnosti reinterpretacije vrijednosti koje su opstale i održale nas kroz vjekove kroz umjetničke proizvode koji će biti dovoljno komunikativni da se ta priča prenese i čovjeku ovog doba (ili, narodski rečeno, s koljena na koljeno).

C.M: Gdje sve mogu biti upotrijebljeni predmeti Jestiva istorija Crne Gore i u koje svrhe?
- Čvrsto sam uvjerena da ova kreativna industrija može biti veoma kompatibilna sa kod nas dinamičnom turističkom privredom i stabilnim sektorom ugostiteljstva. U smislu plasmana ovih proizvoda kao turističkih suvenira, njihov potencijal vidim u obogaćivanju te ponude, kao svojevrsnog noviteta na tom tržištu, izbor više za turistu koji hoće da ponese uspomenu iz Crne Gore, jer je prema mojim zapažanjima i istraživanjima ta ponuda trenutno jednoobrazna i definisana konvencionalnim pristupom. Što se tiče sektora ugostiteljstva, ove proizvode vidim kao jedan sugestivan i suptilan suplement njihovoj osnovnoj ponudi. I kao posljednje, mada ne i manje važno, ova paleta umjetničkih proizvodaračuna i na konekciju sa našom dijasporom, primarno na emocionalnom i asocijativnom
planu.

C.M: Projekat Jestiva istorija Crne Gore je spoj umjetničkog izraza i konkretnih poruka i pouka, pojasnite nam detaljnije ta prožimanja?
- Spoj lijepog i korisnog oduvijek sam doživljavala kao veoma inspirativan poduhvat, skoro pa svojevrsni svakodnevni mali podvig. Umjetnička i životna iskustva su me naučila da od dinamike koju nosi taj imperativ ne treba bježati, već joj krenuti u susret i iskoristiti je kao kreativni zamajac. Grafički dizajn, kao umjetnost koja je sama po sebi veoma komunikativna i na ovaj ili onaj način veoma bliska čovjeku ovog vremena, nametnuo se kao logičan umjetnički izraz ovog projekta i najpodesniji osrednik između tradicionalnog i modernog. Što se tiče edukativne komponente smatram da grafički dizajn omogućava da se poruka koju želim da prenesem iščitava i dinamično i sažeto, jer je jedna od intencija ovog projekta da ono što je za turiste egzotika za domicilno stanovništvo može i treba da bude dio svakodnevice. Takođe, namjera je i da se kroz crteže predmeta koji su nekada korišćeni za pripremanje i konzumiranje hrane oživi sjećanje na izgled crnogorskog
doma u prošlosti.

C.M: Recepti su dio gastronomske tradicije sa cijelog područja Crne Gore. Na osnovu čega ste radilli odabir?
- Inicijalno, izabrani su recepti jela koja su karakteristična za sve krajeve Crne Gore (u smislu administrativne podjele na sjeverni, centralni i južni dio), tako da
svako može da pronađe nešto za sebe. Naravno, ova selekcija je podložna kontinuiranom istraživanju i dopunjavanju i po nekim drugim kriterijumima.

C.M: Jeste li probali jela receptura koje prenosite preko svojih predmeta?
- Jesam. I probala i spremala, tačnije i spremala i probala.

C.M: Kakve su opšte reakcije publike na projekat? Na koji recept su do sad najbrojnije reakcije?
- Reakcije su veoma pozitivne i vrlo ohrabrujuće za mene, a iskazano interesovanje gotovo je nadmašilo moja očekivanja, s obzirom da je ovaj projekat još uvijek u nekim početnim etapama. Kompletna dosad proizvedena paleta proizvoda naišla je na veoma lijep odziv i interesovanje, s tim što je moj utisak da je najviše simpatija pobrao raštan, možda i zbog sugestivno arhaičnog prizvuka u svom imenu.

Jedna od intencija ovog projekta je da ono što je za turiste egzotika za domicilno stanovništvo može i treba da bude dio svakodnevice. Takođe, namjera je i da se kroz crteže predmeta koji su nekada korišćeni za pripremanje i konzumiranje hrane oživi sjećanje na izgled crnogorskog doma u prošlosti.

C.M: Koliko recepata za sad ima vaš „Kuvar“ i koja Vam je zamisao, koliko namjeravate da ih prenesete preko svojih predmeta i gdje sve želite da ih vidite?
- U ovoj fazi probrano je desetak reprezentativnih tradicionalnih recepata po kojima se spremaju jela koja su prepoznata i afirmisana kao neizostavni dio crnogorske nacionalne kuhinje. Istraživanja u ovoj oblasti predočila su mi da je crnogorska trpeza veoma bogata i raznovrsna, tako da će ovaj kuvar svakako
biti stalno obogaćivan novim i novim receptima. Svakako, želim da ovi moji proizvodi pronađu put do što više korisnika ali isto tako, i ne manje, želim da se ovi recepti primjenjuju u što više kuhinja.

C.M: Recepti su na predmetima „ispisani“ dvojezično, to jest na našem i na engleskom jeziku, da li će u budućnost biti još na nekim jezicima?
- Mislim da izbor jezika kojim su ispisani ovi recepti ne treba posebno obrazlagati, s obzirom na gore opisane ciljne grupe. Da li će i taj segment ovog proizvoda u budućnosti biti proširen primarno zavisi od profila njegovih korisnika. Željela bih posebno da naglasim da se kao posebna kulturna dimenzija ovog projekta
može uzeti to što su recepti ispisani na oba pisma koja se koriste u Crnoj Gori, kao podsjećanje na to pomalo zanemareno a dragocjeno kulturno preimućstvo.

C.M: Kako ste došli do naziva projekata?
- Do naziva ovog projekta došla sam dijelom samom njegovom logikom a dijelom kroz interni jezik kojim komuniciramo u sklopu moje četvoročlane familije
(zapravo, petočlane, jer tu je i jedan divni pas) kad jedni drugima izražavamo simpatiju i ljubav, što činimo veoma često. Bez toga vjerovatno ne bi ni bilo
ove moje Jestive istorije Crne Gore.

RAZGOVARALA: SANJA GOLUBOVIĆ
FOTOGRAFIJE: NINA RAKČEVIĆ