Sezona kao loš džin tonik

Džin tonik, pa to je jednostavna mješavina, najjednostavniji koktel. To i nije neka nauka. Šta tu ima pogrešno da se uradi u miješanju dva pića s malo leda. Svi koji vole ovo piće, a i oni koji su ga par puta popili, znaju da može biti odličan i loš, tako da ima tu nauke, to jest treba znanja i umijeća.

Sve je važno za pun ugođaj i potpun ukus: važna je i čaša u kojoj dobijate ovaj koktel, ne treba da je to ona duga uska čaša, već šira. Najvažnija je, ipak sadržina – treba to biti savršena ravnoteža džina i tonika. Pa ako vam ga spreme, ili ako ga pravite lično i najjednostavnije sa malo đžina koji imate ili malo više... i par kocki leda (i to je upitno, koliko leda?) i malo tonika, i tad možete da napravite grešku. 

Veliki dio našeg ukusa zavisi od onoga što mirišemo, a samo sa velikim čašama razvijaju se svi ukusi pića.

Odnos džina i tonika igra važnu ulogu: nijedan od ukusa ne treba da bude dominantan. Preporučuje se džin – tonik odnos 1:2. Ima i onih koji tvrde da je odnos džina i tonika stvar ukusa, a neki stručnjaci za pripremu džina savjetuju da je najbolji odnos 1/4 džina na 3/4 tonika. 

To što je neko napravio džin tonik prije nekoliko decenija ne znači da ga takvog moramo mi piti.  

I na kraju, idemo na početak... ove kolumne: kakve veze ima naslov kolumne sa džin tonikom? Pa ima. Naša minula ljetnja sezona je poput lošeg džin tonika, lošeg džina i tonika, lošeg omjera, loše mješavine svega, koja ni ne izgleda lijepo, a od koje nas boli glava i ne možemo da sbrojimo koliko smo čaša lošeg pića popili, pijani bili ali ne i uživali... Cijelo ljeto smo brojali goste pa se zabrojali, nema konačnih rezultata, tako je i kad se prepije... ne zna se koja je čaša bila po redu... Nije nam izbalansirana predsezona, glavna sezona, postsezona... ne znamo šta hoćemo, kvalitet ili kvantitet, brojke ili GOSTE. Nemamo plan, to jest recept pa se sipa šta se stigne u čašu... Ko pije više takvu priču.

Mnogi ljudi pri pripremi džin tonika posežu samo za dodatkom citrusa kriške limuna ili narandže ili svježim krastavcima, ali zašto ne eksperimentisati malo? Tanko parče đumbira, svježa nana (menta), nekolika zrnca nara, anis, timijan ili crni biber poboljšaće ukus tvog džin tonika i podići njegov ukus na potpuno novi nivo. Treba biti maštovit i kreativan. 

Dakle, treba uspostaviti dobro izbalansiran ukus.

Barmen treba sve gore navedeno da zna, a i vi ako volite džin tonik ili ako ga služite u kućnim uslovima.

Ne dopuštajte da vam se servira bilo šta pod imenom džin tonik. Ne kažem da džin mora biti neki najskuplji, ali svakako ni najgori, a dobri ugostitelji znaju da im je neophodan odličan džin, a i tonik. A za džin tonik ne samo to dvoje.

Eto toliko priče o džin toniku, a ko bi rekao... jer to je „samo džin tonik“. Ovo je teorija, probajte u praksi kako to ide... 

I na kraju, idemo na početak... ove kolumne: kakve veze ima naslov kolumne sa džin tonikom? Pa ima. Naša minula ljetnja sezona je poput lošeg džin tonika, lošeg džina i tonika, lošeg omjera, loše mješavine svega, koja ni ne izgleda lijepo, a od koje nas boli glava i ne možemo da sbrojimo koliko smo čaša lošeg pića popili, pijani bili ali ne i uživali... Cijelo ljeto smo brojali goste pa se zabrojali, nema konačnih rezultata, tako je i kad se prepije... ne zna se koja je čaša bila po redu... Nije nam izbalansirana predsezona, glavna sezona, postsezona... ne znamo šta hoćemo, kvalitet ili kvantitet, brojke ili GOSTE. Nemamo plan, to jest recept pa se sipa šta se stigne u čašu... Ko pije više takvu priču.

Ovo su zanimljiva vremena za crnogorski turizam – ali i izazovna. Jedna od stvari koje sam primijetila tokom godina bile su poruke tokom sezone i van sezone. Van sezone čujemo fraze poput održivog turizma, produženje sezone, fokusiranja na elitni turizam... A onda ništa... samo loš džin tonik.

Tokom sezone, sve što čujemo su službene zabilješke o premašenoj sezoni u odnosu na 2019.,  brojevi, brojevi, brojevi. Rekordan broj noćenja, povećanje u odnosu na tu kletu 2019., a da smo se potrudili da 2023. godina bude rekordna za buduća poređenja.

Bez jasne strategije, čini se da je sve više turista ključni znak uspjeha, dok se uništavanje okoline i nedovoljna infrastruktura ne pominju.

Ako zaista prelazimo na održiv i elitniji turizam, zašto svake godine dodamo hiljade novih turističkih kreveta?

Treba nam kvalitetan turizam s kvalitetnom uslugom za kvalitetne goste uz dostupnost tržišta za lokalno stanovništvo. Treba nam dobar džin tonik. 

Sastojke imamo, a imamo li dovoljno dobrih „barmena“ i nekog Šefa za to... ili se i dalje ne zna ko pijei ko plaća... Ovako održivo sigurno nije.