Zašto ženama 8. mart nije neradni dan?

Jer da je praznik bio bi neradan – za one koji slave...
Ne bih da zazvučim tako da me žene shvate pogrešno da proizvedem onaj efekat komentara tipa: nama je svaki dan naš dan, naglašavanjem ovog praznika podcjenjuješ žene ili nekakvim traktatima o rodnoj ravnopravnosti… Što bi najveći od najvećih hedonista i uživalaca ljudskih prava, meni posebno omiljeni kao njihova kuhinja, slatki Francuzi i Francuskinje rekli olala... polako.
Pitanje u mom naslovu je podstaknuto time što smo mnoge praznike potpuno deformisali, izgubili su svoj pravi smisao i značenje.
Na taj dan, 8. mart, svako žensko biće pa i one najmanje djevojčice znaju da je to praznik jer one poklanjaju bakama, mamama, učiteljicama, vaspitačicama, tetama itd. cvijeće... Jer tako to treba tog dana jer je 8. mart Međunarodni dan žena.
Nijesam ja mimo naroda, to jest, mimo žena oko mene, pa ta sam koja uoči tog praznika pravi listu poklona za prijateljice, da ne zaboravim neku, a naravno da neke zaboravim... A šta bi bilo da ne napravim spisak.
I tako, krenem nekoliko dana prije praznika sa listom u torbici i svraćam po radnjama nakon posla. Poklone biram prema senzibilitetu žena kojima poklanjam i mom osjećaju za njih: poznajem ih, znam im stil, želje, navike... Tako bi trebalo da nas poznaju naši muškarci. Ali volim da se meni sviđa to što poklanjam iako možda imamo različit ukus za to nešto. Cijela je to filozofirancija oko poklona. A treba vremena, preispitivanje je to, teže je odabrati da obraduješ i zadovoljiš tuđi ukus a i svoj – želim da je i meni prijatno kad poklanjam nešto u bilo kojoj prilici. Ne poklanjam reda radi niti šta god. Ali tog 8. marta cvjećare, parfimerije, butici, zlatare... su puni žena koje kupuju i žena koje u tim objektima rade (tu su kod nas najčešće zaposlene radnice) koje su tog 8. marta dobile poklon ujutro kad su došle na posao i padaju s nogu od posla na „svoj praznik“. Jer 8. mart jeste šansa za itekako uvećan pazar svim tim radnjama, a i restoranima, pa i turističkim agencijama. I šta sad to je Međunarodni dan žena - praznik? Žene kupuju jedna drugoj poklone, svaka trči s posla da kupi poklone i da ih uruči, svaka se u međuvremenu trudi da na poslu tog dana ostvari veći profit i izdrži na nogama dan.

Nijesam ja mimo naroda, to jest mimo žena oko mene, pa ta sam koja uoči tog praznika pravi listu poklona za prijateljice, ima tu svega: od ručno rađenog nakita, mirišljavih čarapa za trening, ulja od smilja, sapuna od lavande, crne čokolade, finog vina naravno, a uz svaki od njih ide OBAVEZNO CVIJEĆE, birano i dekorisano kako one (ja) volim(o). Ali, ipak mislim da 8. mart treba da bude neradni dan, i biće kad-tad, pašće u neđelju. već dogodine je 8. mart u nedelju.

Ako je budućnost napredak onda bi za mene nastavak onog zbog čega se uistinu slavi 8. mart bila stvarnost danas, da je ovakva: da 8. marta muški pol poklanja ženskom polu, i da žene ne rade na taj dan, naravno i poklone da dobiju. Može i u novcu da se pokloni - jer svaka žena sama sebi najbolje ipak pogodi ukus. I bilo bi jako zanimljivo kako bi tog dana, samo za muškarce radnog, izgledale radnje, firme... kako bi se kolege snašle u parfimeriji, cvjećari, školi, na šalteru, vrtiću, u butiku i uopšte, SAMO JEDAN DAN bez žena na poslu.
Da skratim: volim da poklanjam i volim da dobijam poklone sa i bez 8. marta, toliko da mi se ne bi zamjerilo da ovog 8. marta ne poklonim osim majci ništa nikome. Mojoj majci je 8. mart najdraži praznik, ako izuzmemo Božić i slavu. Jer, ona je izdanak prošlih nekih generacija i žena kojoj to bio zaista praznik koji je imao smisla, i danas ga mnogo voli. Slavili su ga nekako ljepše, svečanije, možda zato jer tada nije bilo Valentinova i slično. Potrudim se da joj koliko toliko dočaram tu atmosferu ako sam u mogućnosti. Praznični ručak je bio obavezan i cvijeće, puno cvijeća, nekih ešarpi svilenih... koje je dobijala ali je i ona poklanjala.
Da predložimo Vladi i Skupštini da razmotre to, da mi u Crnoj Gori prvi uvedemo taj običaj da je 8. mart neradni dan za žene. Mada i to bi izazvalo mnogo negativnih komentara, pa i od žena... a ja mislim da bi naprednoj Evropi dali lijep primjer... Čudi me da to nije uradio već Novi Zeland jer je to prva država na planeti koja je ženama dala pravo glasa već 1893. godine.
P.S. Ipak, imam listu poklona u torbi, sastavila sam je neđelju dana prije 8. marta i svaki dan dodajem po nekog i nešto... Ima tu svega, od ručno rađenog nakita, mirišljavih čarapa za trening, ulja od smilja, sapuna od lavande, makaronsa, crne čokolade, bombonjera punjenih konjakom, vina naravno... uz svaki od njih ide OBAVEZNO CVIJEĆE, birano i dekorisano kako one (ja) volim(o). Ista sam ka’ sve žene. Ali ipak mislim da 8. mart treba da bude neradni dan i biće kad - tad, pašće nekad u neku neđelju. Već dogodine je 8. mart u nedelju.

PIŠE: SANJA GOLUBOVIĆ, UREDNICA